Na ulazu u ovaj tajanstveni i neobični deo grada dočekala nas je Violeta iz udruženja “Almašani” i uvela nas u jedan skoro zaboravljeni svet, gde i Novosađani retko odlaze.
Obilazak smo započeli ispred Kafanice, restorana na samom ulasku u Almaški kraj, čiji se vlasnik ponosi svojim poreklom i želi da približi njegov duh stanovnicima i posetiocima Novog Sada.
Nekada poljoprivredni deo Grada, ovaj kraj je izgubio svoju prvobitnu namenu,ali je zadržao specifični, vijugavi splet ulica koje podsećaju na seoski ambijent. Ulice su ovde vijugave zato što se nekada vodilo računa o prirodnim karakteristikama terena, a kako je Dunav dolazio čak do ovog kraja, bilo je neophodno prilagođavati ulice njegovim rukavcima.
Šetnju smo nastavili do ulice Zemljane ćuprije koja je nekada predstavljala nasuti zemljani most preko kojeg se premošćavao Dunav. Pored se nalazi Lađarska ulica, najuža ulica u Srbiji kojom su nekada prolazili samo čamci.
U Almaškom kraju ima puno kuća u kojima su živeli znameniti Novosađani. Međutim, najpoznatija kuća u ovom kraju je kuća Hadžijevih,okupljalište intelektualaca i inspiracija slikara, kao i centar novotarija svog vremena. Priča se da su ćerke Hadžijevih volele da provode letnje dane sunčajući se nage u dvorištu. Kao posledica toga takođe se priča da je puno znatiželjin momaka posmatralo ovaj prizor sa okolnog drveća, sa kojeg su neki i padali u samo dvorište.
Najupečatljiviji objekat Almaškog kraja je crkva Tri Jerarha,koja je oduvek bila ponos Almašana oko kojeg su se rado okupljali, posebno za vreme svetkovina. Čak je i almaški Korzo prolazio ulicom tik uz ovu crkvu.
Atraktivnosti ovog kraja doprinosi i njegova nekadašnja industrijska funkcija,koja se danas ogleda u ostacima Svilare, sa njenim tornjem koji je odoleo zubu vremena. Iako na prvi pogled zapuštena i prepuštena sama sebi, Almašani imaju ideje za očuvanje i vraćanje u život kroz neke nove, savremene namene.
Po povtratku nazad, iako smo planirali da se vratimo na istu tačku odakle smo krenuli, čudni putevi lavirinta Almaškog kraja su nas odveli na drugu stranu. Tu smo se uverili da, i pored toga što mislimo da sve znamo o Novom Sadu, ipak postoje i prostori gde se možemo izgubiti i naći u nekom drugom vremenu. Ako ste raspoloženi za šetnju kroz tihi, skoro seoski ambijent, za mirise peći na drva, zvuke ptica i razgovor lokalaca, predlažemo vam Almaški kraj gde svaka ulica i kuća ima svoju zanimljivu priču.
Tekst: Ana Vojnović, Anđela Pajović, Kristina Milićev i Maria Željski
Foto: Ivana Volić